Свечани концертом у Београдској филхармонији обележен јубилеј нашег листа, изузетан и за светске оквире
„Политикa”, сведок српске стварности последњих век и деценију, синоћ је сама била тема лепе вести. Централна свечаност поводом 110 година од оснивања листа одржана је у Београдској филхармонији, уз присуство високих државних званичника, министара, посланика, представника дипломатског кора, верских заједница, културе, медија као и самих новинара, лектора, уредника, преламача – свих оних који свакога дана учествују у стварању овог листа.
Концерт заказан за пола осам за мало да је каснио. Дошавши пре свог ресорног министра задуженог за културу, премијер Србије Ивица Дачић, поздравивши се пре тога с представницима „Политике”, у холу Филхармоније, позвао је министра културе Ивана Тасовца:
– Тасо, где си, почиње концерт ? Мала анегдота убрзо је добила разрешење доласком доскорашњег првог човека ове музичке институције и актуелног министра.
Београдска филхармонија наступила је са богатим програмом
У кратком говору Љиљана Смајловић, главни и одговорни уредник листа, поздравила је све присутне и рекла да би Србија била незамислива без једног правог и озбиљног, националног листа какав је „Политика”.
– Уз „Политику” Србија је постала политичка нација и зато смо посебно поносни на осниваче Рибникаре који су је 1904. покренули – истакла је она.
Званице које су у здање на Студентском тргу почеле па пристижу око 19 часова уместо уобичајених интервјуа и званичних изјава, сада су се нашле у улози гостију и с новинарима водили неформалне разговоре.
Ивица Дачић са новинарима нашег листа
Међу првима је пристигао престолонаследнички пар Александар и Катарина Карађорђевић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, у цивилном оделу и са супругом, владика липљански Јован, муфтија београдски Мухамед Јусуфспахић, рабин београдски Исак Асиел, амерички амбасадор Мајкл Кирби са супругом, шеф Делегације ЕУ Мајкл Девенпорт, руски амбасадор Александар Чепурин, бивши министар спољних послова Вук Јеремић и министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић. У госте „Политици” дошао је и некадашњи српски премијер и лидер ДСС-а Војислав Коштуница.
Емир Кустурица, Матија Бећковић и Зденко Томановић
Емир Кустурица појавио се, за разлику од великог броја званица, неформалније обучен, својствено стилу у којем је и до сада виђан, а с њим је на свечаност стигао и академик Матија Бећковић. Они су после концерта међу последњима напустили салу, сачекавши да остали гости изађу, проводећи време у пријатном ћаскању.
Свет филма на свечаности представљали су режисер Горан Марковић, Предраг Ејдус, а ликовну уметност сликар Љуба Поповић.
Љуба Поповић и Иван Тасовац
Наш лист угостио је и представнике привреде, па је у Београдској филхармонији виђен и бизнисмен Бранислав Грујић, у друштву водитељке Бранке Невистић.
Осмех и посебне симпатије изазвао је долазак некадашњих врсних новинара наше куће, између осталих Борка Гвозденовића, Славољуба Ђукића, Бранке Оташевић, Богдана Ибрајтера Танета, Мишка Стојановића и Моме Пантелића, као и Зоране Пурић, супруге некадашњег дугогодишњег директора Данила Пурића.
Бојан Билбија, Дарко Пејовић, Александар Апостоловски, Никола Тркља и Батић Бачевић
Музички програм је започео композицијом Самјуела Барбера а изведбом овог адађа дириговао је Мухаи Танг, шеф диригент, који последњих година сарађује с Београдском филхармонијом. Низали су се потом звуци Беле Бартока и незаобилазне арије Жоржа Бизеа.
Дачић: „Политика” само храбро
Премијер Ивица Дачић нашалио се на почетку говора да је по опречним информацијама које је добио тираж првог броја „Политике” био 1.500 примерака, али да га је главна уредница Љиљана Смајловић обавестила другачије, рекавши да је било 2.450 примерака.
Дачић је подсетио да је у време када је настао лист коштао пет пара и никада није био жута штампа, „за разлику од ’Пулицерових’ издања од којих је тај израз и настао и која су коштала једну малу жуту кованицу”.
– Када размишљам о „Политици” два су детаља на која прво помислим. Први је тај да је у време њеног нестанка 1904. само у Београду излазило више од 70 листова и други да је тадашња двоипомилионска Србија имала свега 420.000 писмених људи.
Новинари и пријатељи „Политике”
За будуће хроничаре наредног јубилеја, репортери „Политике” су забележили да је на њен 110. рођендан пао први снег у 2014. Чланови Редакције после свечаности у Филхармонији наставили су славље у ресторану „Клуб књижевника”.
Миленија Симић, Марија Бракочевић, Данијела Давидов и Маријана Авакумовић
Уз звуке бенда „Београдски акустични оркестар” почела је опуштенија забава за новинаре и пријатеље Редакције. Међу гостима који су се из Филхармоније преселили у ресторан у оближњој Француској улици били су и Вук Јеремић, Емир Кустурица, Иван Тасовац, Бранислав Грујић…
Куриозитет новина да се штампају током ноћи потврђен је и у ресторану. Прво, вруће издање „Политике” намењено најудаљенијим крајевима земље и иностранству, са ознаком једне звездице, у којима је био и кратак извештај с концерта у Филхармонији, са знатижељом су читали бројни гости.
Свечани дочек гостију
По раздраганости предњачиле су младе колеге с Београдске хронике али нису заостајали ни новинари других рубрика. У разговору, подсећајући на прошле деценије, када су они најпре били новинари а потом и уредници, млађим колегама своја искуства преносили су Мишко Стојановић, Мома Пантелић, Борко Гвозденовић и други „Политикини” доајени.
Борко Гвозденовић, Мишко Стојановић и Сања Стијовић
Нико никога није учио како се постаје сарадник и новинар ,,Политике”, зато што је на овом дружењу у ретко веселој, истовремено ретко свечаној атмосфери, на којој би данас свакако многи позавидели, владао баш онај познати али тешко ухватљиви дух ,,Политике”.
Љиљана Смајловић и Вук Јеремић
Захваљујући њему, синоћ су као и у протеклих 110 година, тим чврстим а невидљивим нитима, били повезани људи који данас стварају овај лист, они који у њему сарађају и који га воле.
Осетили су то синоћ и редовни гости Клуба кљижевника, од којих неки нису могли да скрију неку врсту зависти што и сами нису међу гостима ,,Политике”.
Карло Минић, Матија Бећковић и Тане Ибрајтер
Истина, можда се то извештачу само причинило, али ће читаоци свакако имати разумевања уколико је тај можда погрешан утисак оправдана последица атмосфере у којој је синоћно дружење поводом 110 рођендана ,,Политике” одисало и неком врстом нарочите страсти – оне страсти до које новинари држе уколико им је стало до одговорности према јавној речи, до истине и бриге за истину, без обзира на то ко жртва истине може да буде.
Дана Поповић и Маја Томановић
По завршетку последњег издања прослави су се прикључили и они чији је задатак био да закључе број на чијој се насловници у заглављу други дан заредом нашла римска ознака „CXI”.
===============================================
Последњи коментари
Milivoj Drašković | 26/01/2014 12:41
„Међу првима је пристигао престолонаследнички пар Александар и Катарина Карађорђевић,“Dakle -eto prestolonaslednka- a gde je kralj ? A ja , naivan , mislim da živimo u REPUBLICI
penzioner iz APV | 26/01/2014 13:25
Mnogo godina ranije mislio sam i svuda pricao da su Mostarke najlepse devojke u Jugi. Kad doso u Beograd na studije, nisam bas zagledo okolo, babo mi je dao rok pet godina: imas o mene para da studiras i da ne budes gladan. Jos ondak, u vreme one prve Konferencije nesvrstanih, poco da sumnjam u moj raniji sud. Al ovo danas sto vidim na proslavi nisam u zivotu nikad video, i to na jednom mestu.
starina simic | 26/01/2014 13:55
Politika veliki list ,rado je citampomalo kasni sto neki listovi objave danas Politka sutra. Svi zvanicnici su se okupili i slavili sebe ,Niko nije imao hrabrosti da spomene i Milosevicevo vreme gde Novinari naj bolje znaju koju istinu su pisali.makar Dacic koji je i onda u Vladi bio mogao nesto o tome reci.Ja u to doba nisam citao Politiku a deljena je badava.
____________ Извор: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vek-i-decenija-od-osnivanja-politike.sr.html
* *
КОМЕНТАР: Главни уредник „Политике“, Г-ђа Љиљана Смајловић, у еуфоричном тону написа, како је „Политика“ лист пристојних грађана. Зар то није и претерано, и далеко од истине? Зар није чак и мало рекламерски?!Да ли је „Политика“ испунила оне задатке које су њени оснивачи и издавачи поставили себи? Ако ме ико у то убеди, ко познаје српске и југословенске прилике, у последњих 110 година, скинућу му одмах капу. Ако се већ „Политика“ толико хвали, сад кад је еуфорија прошла, треба питати: зар није, између осталог, Ј. Б. Т. баш из виле власника овог листа отишао из Београда у легенду, која је скупо коштала не само Србе? Зар „Политика“ није имала и своје срамне рубрике за одстрел политичких неистомишљеника? Зар није често била близу власти, краљевског или титовског двора?
Просудите и сами, бавећи се мало овом еуфоријом.
Може ли ико да публикује нешто у „Политици“ ако нема везе? Ако ме и данас неко убеди да су диоптрије уредника рубрике култура и тзв. културног додатка одличне, кажем, скинућу му капу.
Уводни чланак главног уредника је најкраћи, и само је у једној ствари близу истине: „Сада Србија са 110 година старом „Политиком“ улази у годину у којој Европа обележава сто година од почетка Великог рата. – Шта то значи?Да нам се пружа најређа могућа прилика да поново испричамо причу о себи. / О Србији и о „Политици“.“
Па, изволите. Без еуфорије, без страсти, без веза, без протекционизма, без наметања, без умишљености….
ЛеЗ 0004291
ВЕЛИКА ХРОНИКА РАЗОБЛИЧАВАЊА 