Најидеалнији облик за гајење лозе на малом простору је узгој у облику чардаклије (вињаге, перголе).
Ако се одлучите за тунелске чардаклије косог или равног крова, лозу треба садити на сваких метар-два у реду, што зависи и од међуредног растојања, које обично износи од 2 до 4м. Растојање је условљено ширином стазе или делова окућнице које желимо наткрити лозом.
У првој години након садње, све избиле ластаре, лачењем треба свести на један најјачи, који се у јесен орезује на два видљива окца. У току друге године на чокоту се остављају 1 или 2 ластара који се обавезно узгајају уз колац, ради постизања правог облика, што веће дужине и одговарајуће дебљине.
У пролеће треће године, јаче израсли ластар се оставља, али се орезује на потребну висину. Ако се жели тунелска пергола затвореног косог крова, висина орезивања је око 170 до 200, а за перголу равног крова преко 200цм. На овој висини постављају се и пречке стубова за косу или равну кровну конструкцију. Преко ових пречки, постављених „на две воде“, разапиње се носећа конструкција од паралелних жица, постављених на размаку од 30 до 40цм >>>>>>>>>>>>>>>
ЛеЗ 0015804
ДЕМОКРАТИЈА 