Бело уопште није једноставно, већ сложено.
То је израз комплементарних боја.
Комплементарне боје се надопуњују.
Нико још није саставио Белу антологију српског песништва!
какву је оно већ заслужило.
Та антологија би требало да буде
налик на дугу после обилних летњих пљускова.
Књига комплементарна, истинска укупност и целовитост…
Истовремено сам, припаљујући нову цигарету, припалио
и Белешку о Белој антологији.
Био је то симболичан гест, значајан.
На какав се на сваких пет стотина година усуђује
птица Феникс –
птица која сама себе спаљује на ломачи,
да би из властитог пепела васкрсла, млађа и лепша.
Палац ми је опрљио прсте леве руке –
палац и кажипрст!
Од белог папира и Белешке о Белој антологији
остало је нешто налик на платно црног сатена.
Такве тамне и лаке провидне хаљине,
као од креп папира,
носе девојке и младе жене
(виђао сам их у градским аутобусима).
Присуствовао сам преображају –
без кога је незамислив чин творилаштва,
и мислим да сам у трену схватио
к а к в а би могла бити Бела, антологија .
Не, неће то бити најстрожи – репрезентативни избор
из мојих објављених и необјављених рукописа и књига.
Напротив.
Биће то нешто друго, сасвим друго.
Уронио сам у величанствени Неред, у Мит.
Повукла ме је инерција концерта неочекиваних експлозија
у нама, око нас, и осећања која се рађају и умиру.
Не очекујући да ми издају потврду
за кретање и декрете за Ред и Савршенство,
пошао сам за изненадним преплетом много чега,
за инверзивним насловом,
за инверзијом у најширем смислу,
за преметом, граматичким и реторским обртањем
реда речи,
одступањем од уобичајеног,
уживајући у непознатом.
Чак и у медецинском смислу Инверзије :
изврат, извраћеност, посувраћење, посувраћеност
(појединих шупљих органа – напр. материце,
црева – при чему унутрашња површина постаје спољашњом, и обратно).
Антологија, Бела, наравно, није стоваришна књига,
складишна књига, лагерска књига –
она је прекњижавање стоваришног стања, складишног стања, стања лагера…
ЛеЗ 0004294
ДЕМОКРАТИЈА 