О храстовима

Post Scriptum

Писао сам са одушевљењем о храстовима и брестовима на Пеку, који су се почели обнављати после бомбардовања Србије 1999.

Повод су били – наши брестови (Преко Пека).

Претпрошле године посекли су наше брестове, које сам радо фотографисао, – локални мрачњаци, шумокрадице. Сигурно типови са криминалним биографијама.

Једном нашем рођаку, пљачкаши гробова оскрнавили породичну гробницу; гроб покојне супруге. Због личног златног накита са којим је сахрањена.

Грдна су времена дошла у овом вилајету кад се криминалци не устручавају ни од скрнављења најдубљих табуа.

Локални криминалци тргују украденим шумским еспапом, други много вреднијим стварима.

Сећам се времена када сам био дечак и када је свака породоца у Звижду и Хомољу гајила конопљу. Нико се није дрогирао конопљом, не, колико знам, осим риба које су гутале семенке из потопљених снопова конопље у плићацима реке, и онда као облуђене, јуришале на мамац на удици… Река је била пуна кленова, мрена, штука, вијуна и понекад јегуља, на брзацима и нарочито испод речних јазова…

А данас? Брда пластике на понеким деоницама… Понекад ретки несебични појединци ентузијасти уклоне тај неуништиви отпад, али за месец-два опет се накупи „дело“ не неких туђина и душмана, него лоших људи и мрзитеља свога завичаја, у крајњем случају Србије…

Тешко нама Србима као народу када се удруже наши домаћи душмани и белосветски грамзиви велики лопови!И постану главни и недодирљиви.

Може свако од нас, који већ има велико двориште на селу да што пре засади један или два храста лужњака, који могу кад достигну триста година (и пре тога) да прекрију читаво двориште и заштите домаћу чељад од отрованог неба… Лужњаци трају и чувају берићет и благослов преко деветсто година…

Угледајте се и у томе, али и другим стварима, браћо истородна и православна, и планирајте на хиљаду година! По угледу на век храстова.