Ознаке

Слика са штанда "Арке", након што се повео спонтан и отворен разговор присутних о песницима  ГРУЈИЧИЋУ И ТУКАДРУЗУ: 1. novembar 2014, Beograd

Слика са штанда „Арке“, након што се повео спонтан и отворен разговор присутних о песницима ГРУЈИЧИЋУ И ТУКАДРУЗУ: 1. novembar 2014, Beograd

Драги Мирко, у – важени  Белатукадрузе,
све сам разумео колико сам умео.
И прочитао како сам знао. И у себи рекао: -Честитам. А ти боље знаш, оно шта и  ја као знам, да је сваки утисак субјективан. Тако књижевне, махом,  тројке, као тзв. критичари,  свој суд намећу и често, врло често читатељству по-нуде рог за свећу. А још је, а ко све пре њега не, блаженопочивши мој земљак Бранислав упозоравао да:

 „Чилагери из Нобелове фондације нестрпљиво очекују да тутну лову ономе који пронађе егзактна правила и мерила за вредновање сликарства , музике, поезије: засад је још у игри оно што се опире вредновању и измиче мерама управо оно „најуметничкије“ у уметности… „
Толико о томе да ли ми се допада.
Па ти си, драги Имењаче,узор, о себи ништа да не речем,  како  се не може само делом, него треба и лармом,  ваља и марифетлуком, али када прође халабука остаје само  оно што смо написали.
Има, то и сам знаш, и у нас познатих писаца али без дела.
Твоје „Три кашике пепела“ су пуне животног жара.
И зато ти хвала.

Твој Мирослав из Трешњевице