Ознаке

Просечна величина газдинства у Србији је три, у Данској 42,6 а у Великој Британији 69,3 хектара

Укључивање српског аграра у европске интеграције спада међу приоритете актуелне државне администрације. Убрзано доношење закона и њихово хармонизовање са заједничком пољопривредном политиком Европске уније, део је тог процеса.

Ипак, пољопривредни закони, ма колико личили на модерне европске, неће ништа померити с нулте тачке ако у међувремену не буду решени многи други ребуси, међу којима уситњеност и распарчаност поседа спада међу приоритете.

,,Џаба нам велики и моћни трактори кад нам је земља мала”, рече недавно један војвођански паор, члан Клуба напредних пољопривредника 100 П плус, алудирајући на уситњене поседе и (не)могућност куповине земље.

Статистика показује да од 4,2 милиона хектара обрадиве површине у Србији 87 одсто је у приватном власништву, а само 13 одсто припадају држави и пољопривредним предузећима.

Новопечени велепоседници: Мишковић, Костић, Матијевић, Викторија група, ако је веровати званичној статистици, обрађују свега један одсто расположивог пољопривредног земљишта!

Просечна величина газдинства у Србији је три, а у Данској, примера ради, 42,6, у Великој Британији 69,3 хектара!

Упоредни подаци делују још драстичније ако се зна да само 2,9 одсто обрадивог земљишта у Србији чине поседи већи од 5.000 хектара, док је број газдинстава 780.000, од чега је регистровано тек нешто око половине. Власничка структура земљопоседника је шаролика јер је оних који званично обрађују земљу све мање, а ,,паора из хобија” – све више!

Искуства развијених европских пољопривреда недвосмислено указују да само крупна газдинства и велика имања доносе тражени квалитет производа и профит. То је и логично јер патуљасти поседи не омогућавају примену савремених агротехничких мера и адекватних решења за већи принос.

Велики поседи имају знатно веће могућности за унапређење технологије производње, интегралну и биолошку заштиту усева и производа, рационалније и економичније коришћење механизације, ефикасније наводњавање, окупљање на једном месту и тимски рад најбољих научних и стручних кадрова…

Укрупњавање поседа, уз примену високе технологије у производњи, нема алтернативу у савременој пољопривредној пракси ЕУ. Статистика Евростата, агенције која се, између осталог, бави аналитичким истраживањем пољопривреде ЕУ, каже да је просечна величина поседа пољопривредног газдинства 60 хектара, а остварени доходак износи најмање 150.000 евра.

Аналитичари су, компаративним методама израчунали да један сељак у Немачкој храни 152 становника, а његов колега у Србији свега 18!

Велики поседи у Србији, распадом агрокомбината и лоше вођеном приватизацијом већине великих пољопривредних предузећа, практично су уништени. Држава је заклала вола, а заузврат је добила танку шницлу.

Дугогодишња политика уситњавања и распарчавања поседа очито наплаћује данак остваривањем ситносопственичких уместо општих државних интереса који осигуравају прехрамбену сигурност нације.

видети више: Извор: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Seljak-u-Nemackoj-hrani-152-a-u-Srbiji-18-stanovnika.sr.html

Из коментара:

stevan vis  | 08/12/2012 14:34

Mi smo narod koji stvarno ne zna sta hoce.Bili smo posle rata energicno protiv ukrupnjavanja zemljisnih poseda kroz formu stvaranja SRZ po uzoru na sovjetske kolhoze.Tim opasnim“protiv“ smo jedva izbegli Sovetsku okupaciju/u Zafranovicevih 26 slika/.Spasismo zivu glavu/natocito Tito/rasturismo SRZ i vratismo se srecni nazad usitnjenim zemljisnim posedima na veliku radost tadasnjih naroda i narodnosti.Vremenom s tehnolosko-tehnickim razvojem ukazala se potreba osnivanja poljoprivrednih dobara i ukrupnjavanja malih parcela,koja su poslovala po,recimo,trzisnim principima.Nakon 4 desetljeca dolaskom demokratije i nadasve humanih vrednosti neoliberalnog kapitalizma,opet nam nisu po meri ta poljoprivredna dobra i spas se nasao u njihovom usitnjavanju i davanju zemljista tih Polj.Dobara u najam sitnosopstvenicima,da bi sada,ne za dugo,ponovo dosli na ideju ukrupnjavanja,kako bi se prilagodili razvoju visoke tehnologije.Za zapitati se tko je u tom kosmarskom procesu,stvarno“lud,a tko zbunjen

Jovana Dada | 08/12/2012 16:43

Konkretno znam slucajeve,pa vi vidite da li su tipicnuU Nemackoj seljaci uvecvaju svoju proizvodnju koliko god mogu(postoje,naravno,kontrole,to je ipak Nemacka!)da bi dobili sto vece subcvencije.U srbiji seljaci kriju koliko proizvode i zaradjuju,plaseci se da ce drzava da ih oporezuje.I to je deo ove razlike iz nasloiva.