Ознаке

павит.звижд.јесен 2013. фотодокументација заветина

павит.звижд.јесен 2013. фотодокументација заветина


             I

 

Уторак, 3. новембар

 

Опис.

Од једанаест до четири.

Тако.

А онда си дошао ти

и навалио У име краља и отаџбине!

 

Тако говори клавир –

клавир на коме свирам,

на коме сам свирао ноћас.

 

Свака дирка има свој тон

Није потребна снага,

него умеће.

 

Додирнуо сам сваку дирку

на клавијатури.

 

Открио сам лепоту дубљих тонова.

 

То, то, тако!

 

Толико је било лепо

да нисам могао издржати до краја.

 

* *

Јутро се бели као гузичица

 

Ветар љуља бакарне врхове бреза.

Искушење има своје име и презиме.

 

Шта је написано битно о стварном

искушењу? Шта си рекао о томе ти?

Прећутао си углавном оно најневероватније,

не најлепше. (Искушење више не гледа

у очи, већ нешто ниже, према доњој области.)

Јуче, јуче је био опет уторак.

Пролећу пахуље, прве пахуље.

 

Јуче ме је мало искушење

повело према великом.

Велико према још већем.

 

Пошао сам по мраку путем

који води у свет.

 

Пут је био непрокрчен.

Ишао сам кроз шибље

и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле

привиђења и оправдане сумње.

 

Толико је малих људи који су закрчили пут

Толико је наизглед несавладивих препрека

Толико је Јуда, књижевника и фарисеја

 

Но, ја нисам имао намеру да одустанем

Напредовао сам миц по миц

Кроз конкретну музику