Ознаке

Слика Србије боља је него њена спољашња и унутрашња репутација – каже амбасадор Канаде Роман Вашчук који ће са дипломатским хором наступити на концерту у част јубилеја Првог светског рата

Роман Вашчук (Фото Р. Крстинић)

„Србија је изашла као земља победница из Првог светског рата, била је савезник Канаде, и то су позитивни елементи на које треба да скренемо пажњу”, каже амбасадор Канаде, магистар историје Роман Вашчук и најављује да ће дипломатски хор, чији је он члан, у мају одржати концерт сећања на жртве Првог светског рата.

Тада ће Прво београдско певачко друштво наступити са хором „International Belgrade Singers”, чији чланови раде у београдским амбасадама и међународним организацијама.

„Наш хор ће извести репертоар којим је подизан морал страних војника, а странци, који буду дошли на концерт, чуће песме које су бодриле српске ратнике, што ће бити занимљиво за чланове нашег хора јер можда нису у то потпуно упућени”, најављује Вашчук који је у Србији од лета 2011, а претходно је службовао у Кијеву, Москви, и Берлину. У Отави је радио у сектору за источну Европу, потом и у сектору за Европску унију.

У амбасади Канаде, где водимо разговор, на комоди стоје књиге карикатуристе Душана Петричића, „Бисери Србије” Стевана Станковића, неколико дебелих књига из српске историје, а на радном столу лежи „Политика”. „Читам текст Ђорђа Вукадиновића”, показује нам Вашчук и потврђује да је прочитао и чланак Бориса Џонсона, градоначелника Лондона, о улози Србије у Великом рату.

„Не бих да се мешам у актуелну полемику. У Канади обележавамо овај јубилеј имајући у виду све учеснике овог трагичног догађаја, а понављати друге форме ратова у медијима, не знам да ли је то најбољи начин.

У историографији нема догађаја који има само једну интерпретацију, али како је сећање најважније за будућност, наступ хора управо на то и подсећа”, додаје наш саговорник.

Хор дипломата окупио се у пролеће 2012. године. Први концерт био је на Коларцу поводом 60 година владавине британске краљице, која је истовремено и краљица Канаде.

У Дечјем културном центру извели су музику северноамеричких досељеника, а певали су и у Феликс Ромулијани са зајечарским градским хором. Били су гости Сомбора и Вуковог сабора у Тршићу.

Сваки наступ им је хуманитаран. Прилози су ишли за децу у Звечанској улици, потом за Прихватилиште за децу, и за обнову мултимедијалне библиотеке Савеза слепих Србије.

– Наступали смо у Новом Саду. Како наш хор има чланове из скоро 15 земаља, а новосадски састав „Хармонија” има девет националности, то је онда дупла мултикултуралност. За нас странце је занимљиво колико има културе и ван Београда. Због разочарања током ових 20 година, људи стичу утисак да је све пропало. Можда финансије нису идеалне, али има много тога, Вукови дани, на пример, издваја Вашчук.

Амбасадор помиње подстицај за превођење канадске литературе, и наглашава да је српски језик, са 250 превода, на трећем месту до свих светских језика, по броју превода канадских аутора, одмах после холандског и италијанског. У Србији су преведене четири књиге Алис Манро, пре него што је 2013. добила Нобелову награду, подсећа Роман Вашчук.

– Адут су уметници који живе на релацији Србија–Канада: карикатуриста Душан Петричић, писац Давид Албахари, композиторка Ана Соколовић, фолклорно друштво Опленац у Торонту, глумица Драгана Варагић, која је режирала „Пенелопијаду” канадске књижевнице Маргарет Атвуд. У мају у Србију долази Хор са универзитета у Манитоби, који на репертоару има и Мокрањца. Има интереса за драгуље српске културе – истиче амбасадор, и подсећа да је уметнички директор Монтреалског балета Градимир Панков, Македонац који живи у Канади.

Пре доласка у нашу земљу Вашчук није желео да чита књиге о Србији, из пера западних аутора, већ је дошао отвореног срца и тек касније прочитао поменуте студије.

– Србија је пуна изненађења, и њена слика је боља него њена спољашња и унутрашња репутација. Земља треба више да представи своју разноврсност, географску и сваку другу, језичку на пример, коју сам увидео гледајући „Зону Замфирову”. На фестивалу русинског хорског певања у Врбасу, и публика и представници локалне власти, знају русинске, украјинске па и македонске песме. Разноврсност треба да се препозна и цени, а не да плаши, сматра амбасадор.

Према његовим речима, због билингвалне заједнице Канађани негују културу где за сваког има места. Постоји велики број англофоне деце која као главни језик уче француски, и то је један од метода да се нивелишу разлике.

„Постоји стереотип да су Канађани народ који се извињава. Ако згазите Канађанина, он ће вама да се извини. То је део заједнице где свако пази да не буде агресиван према другоме. У нашем уставу принципи су мир, ред и добро управљање, а таксисти, као најбољи аналитичари у Србији, рекли су ми то исто, да имају рођаке у Канади и да је реч о уређеној земљи. Они су препознали нашу историју”, прича роман Вашчук.

Овај разговор водимо на српском, а то је седми језик који говори наш саговорник. Матерњи му је украјински, преци су му досељеници из ове земље, а влада и руским.

– Знање језика је знак озбиљности и поштовања према земљи где радите, али и пријатна дужност јер онда та нова држава за вас није „неми филм” – примећује Вашчук.

Како подсећа, 2013. године председник канадског Сената Ноел Кинсела био је у Србији. Канадска фирма „Molson Coors” инвестирала је у апатинску пивару, и то је, сматра, знак поверења у напредак ове земље. Следеће недеље још један инвеститор долази у рударски сектор. Наш саговорник каже да то неће бити нека „златна киша”, али јесте знак да људи желе економску сарадњу.

Вашчук наглашава да у Србији има 10.000 повратника из Канаде. Од 2012. одсек за визе пресељен је у Беч, а апликациони центар у Скендер бегову 3, што је, како истиче, део плана канадске штедње. „Имам возача за најважније састанке, али укинута је вожња за све друге сврхе.

________ Извор: видети више:  http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Diplomata-u-gradskom-prevozu.sr.html