Ознаке

U ŽELjI da dokaže odgovornost bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića za zločine tokom devedesetih, haška tužiteljka Katrina Gustavson navela je stihove iz „Gorskog vijenca“ koji govore o istrazi poturica, iako je reč o delu koje je objavljeno pre gotovo 170 godina, a govori o istorijskim događajima koji su se dogodili u HVII veku. Njena teza je da se i u dijalogu aktera ovog speva, vladike Danila i Vuka Mićunovića prepoznaje vekovna težnja srpskog naroda da etnički očisti prostor.

– Prošlost se zloupotrebljava da bi se legitimisali politički ciljevi – objašnjava profesor Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. – Iskorišćavaju se ljudi, dela i čitava srpska istorija. Haški tribunal potvrđuje da namerava da izvrši reviziju srpske istorije.

Ković na primeru objašnjava apsurdnost postupka:

– Zamislite da, recimo, srpski istoričari počnu da naglašavaju činjenicu da je Tomas Džeferson, autor Deklaracije nezavisnosti i jedan od očeva osnivača Sjedinjenih Država, bio robovlasnik i da tražimo od Amerikanaca da promene svest. Da ne govorimo o tome da je kod Njegoša reč o književnom delu i da je vladika bio daleko od robovlasnika. Naprotiv, pre njegova, kao i pozicija srpskog naroda, odgovara pobuni robova.

Kontekst u kojem se odvija istraga poturica u „Gorskom vijencu“, a koju haško tužilaštvo vidi kao inspiraciju Radovana Karadžića, objašnjava profesor Miroljub Jevtić, urednik časopisa „Politikologije religije“. On kaže da bi Gustavsonova morala da zna da je glavni branilac Njegoša od optužbi da je bio protiv islama, najveći živi turski poznavalac osmanskog carstva Halil Inaldžik.

KUSTURICA: AKO JE NjEGOŠ GENOCIDAN, ŠTA JE MOJSIJE?

– Reditelj Emir Kusturica, inicijator podizanja spomenika Njegošu u Andrićgradu, u haškom citiranju „Gorskog vijenca“ vidi u samo pesnički doživljaj jedne tužiteljke. – Pošto ona čita Njegoševe stihove, sledeće će verovatno biti njeno bavljenje Napoleonom, možda će i njega izvesti pred sud u Hagu, da ne govorimo o Aleksandru Makedonskom, a naročito ne o Francu Ferdinandu. Prvi put čujem da jedan sud zaviruje i u pesnička dela. Ako je Njegoš genocidan, šta je onda Mojsije? U Starom zavetu piše „oko za oko, zub za zub“. Da li planiraju da podignu optužnicu protiv Mojsija? Po mom skromnom mišljenju, Mojsije nije ratni zločinac, a očigledno je da se po belom svetu ljudi veoma neoprezno bave stvarima koje ne bi smeli da diraju. (N. J.)

– Inaldžik veli da je sveti rat bio značajan činilac u osnivanju i razvoju osmanske države. Društvo je bilo prožeto ideologijom neprekidnog svetog rata i širenja islama dok ne obuhvati čitav svet. I Crna Gora je osvojena isključivo u ime islama. Islam je u Crnu Goru, kako kaže Inaldžik, došao kao neprijateljska politička ideologija, ne kao religija. Islamizacija nije verska činjenica već politička.

Jevtić napominje da su islamizovani Crnogorci bili vojnici osmanske države i da su u ime džihada nastojali da unište podlovćensku Crnu Goru. Borba protiv njih nije bila borba protiv islama, već protiv onih koji su se priklonili tuđinu i za njegov račun uništavali sopstvenu, vrlo često, čak i rođenu braću. Kao što su Skender-beg (Staniša) Crnojević ili Ahmed (Stefan) Hercegović, sin Hercega Stjepana.

Vađenjem Njegoševih stihova iz konteksta, tužilaštvo je pokazalo elementarno nepoznavanje suštine književnosti.

– To je potpuna travestija i perverzija – smatra Muharem Bazdulj, pisac i publicista. – Takve i slične ideje zameću se u publicistici i novinarstvu u Sarajevu godinama. Pokušavaju da Njegoša proglase za inspiratora devedesetih, a slično se čini i sa Andrićem. A to je besmisleno na toliko načina da ne znam odakle bih počeo. Na isti način na koji se, vađenjem reči vladike Danila iz konteksta, Njegoš optužuje za genocid, „Gorski vijenac“ bi mogao da se iskoristi i kao ilustracija divljenja i poštovanja prema islamu. Uzmite stihove koje izgovaraju Turci i muslimani u „Gorskom vijencu“. Reč je o besmislici jednakoj kao kada biste Nabokova proglasili za pedofila zbog odnosa koji njegov Hambert Hambert ima prema Loliti. Ili, tvrdnja da je Agata Kristi ubila više ljudi nego Hitler.

Da je srpski narod određen kao žrtva, najpre oružanog, a zatim i kulturnog razaranja u kom se ne štede ni pesnici ni dela, smatra predsednik Matice srpske Ivan Negrišorac. Za upotrebu stihova, kako to čini tužiteljka Gustavson, studenti književnosti padaju na ispitu na prvoj godini.

– Haški sud je odavno pao na ispitu iz prava i morala, tako da ovakvi potezi ne iznenađuju. Loši studenti, logično, udružiće se protiv same logike – poručuje Negrišorac.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Mihailo Šćepanović, ističe da je tužilaštvo koje je heroja na magarcu Grubana Malića uvrstilo među optužene, odavno pokazalo nepoznavanje postulata svetske, a posebno srpske kulturne istorije.

– Tužiteljka Gustavson pokazala se i kao ilustrator Njegoševih stihova o raboti ćudi ženske – podseća Šćepanović. – Njegoš pominje borbu srpskog naroda za očuvanje vere i dostojanstva. To je borba protiv poturčavanja, preveravanja, što je u svakoj nacionalnoj i verskoj kulturi beleženo i kroz književni izraz, kao što je i Njegoš učinio. Tužiteljki bi bolje bilo da se pozabavi izgibom katolika i protestanata u kulturnoj i prosvećenoj Evropi.

NELE KARAJLIĆ: OPTUŽNICA ZA KOSOVKU DEVOJKU

Ponosan sam što je Hag postao postpuno nadrealna institucija – ističe Nele Karajlić, muzičar i autor TV serije „Nadrealna televizija“. On kaže da bi dobro bilo da što pre uspostavi bilateralnu saradnju sa Tribunalom.

– Oni će nama da dostavljaju ovakve ideje, a mi njima sve Srbe za koje postoji i najmanja sumnja da su učestvovali u zločinačkim poduhvatima – kaže Karajlić i ističe da je prva na spisku – Kosovka devojka.

– Ona je pružala logističku podršku Srbima u Boju na Kosovu. Na sud bi trebalo izvesti i Baneta Ivanovića, beka Čelsija čiji su pogibljeni startovi inspirisani Kosovom i Njegošem. Pravo je pitanje i kako će da se prema Njegoševoj roli u Tribunalu odredi zvanična Podgorica, jer njega Hag očigledno smatra Srbinom. Crna Gora bi trebalo da se što pre ogradi od njega, jer stoji na putu evroatlantskih integracija.

 

* * * * * * * * * * * * * * * * *

KAKVIM SU SVE NEBULOZAMA STRUČNjACI HAŠKOG TRIBUNALA DOKAZIVALI ZLOČINE U BIVŠOJ SFRJ

SVEDOČIO“ I ŠVARCENEGER

DA su „dokazi“ Haškog tužilaštva pouzdani, danas bi ovaj međunarodni sud sudio Njegošu zbog etničkog čišćenja muslimana, a na stolici za svedoke sedeo bi američki glumac Arnold Švarceneger! Doduše, ne u istom procesu. Advokat Toma Fila, koji rad Tribunala drži u malom prstu, priseća se da je tužilaštvo protiv Hrvata, optuženih za ratne zločine nad bosanskim muslimanima, prikazalo video-snimak. I zaista se videla borba…

– Sve bi bilo u redu da to nije bio film u kojem je glavnu ulogu igrao Švarceneger – kaže Fila. – Hrvati su se posle šalili da su ponosni na sve što je on uradio u Bosni. U korist Srba kojima se sudilo u Hagu nije svedočio niko iz Holivuda, ali je zato tužilaštvo, na početku suđenja bivšem gradonačelniku Vukovara Slavku Dokmanoviću, tvrdilo da su Srbi imali tri patrijarha, od kojih je najvažniji bio u Beogradu. Nešto kasnije, „saznalo“ se i da pre devedesetih godina dvadesetog veka Srbi nisu ni živeli u Bosni.

Kada je reč o Hrvatskoj, Srbi su, po mišljenju tužilaštva, tu došli tek posle Prvog svetskog rata. Dokmanovićeva odbrana je tada pokazala autentične karte na kojima se videlo da su Srbi bili većinski narod.

Razne nebuloze, kako i sam kaže, doživeo je i Branislav Tapušković tokom „suđenja veka“, kako je nazivan proces protiv bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića. On je bio „prijatelj suda“.

– Tužilac Džefri Najs je tokom ispitivanja svog svedoka tražio da mu ovaj potvrdi da su Srbi u VII veku rušili džamije na KiM, iako je islam stigao na Balkan tek u XV veku – žali se Tapušković.

Nije ovo bio jedini Najsov biser. Pošto je protiv Miloševića optužnica za zločine u BiH podignuta pred kraj izvođenja dokaza tužilaštva za KiM, tužilac je zatražio da se optužnice spoje.

– Argument je bio da su sve srpske akcije na KiM bile usmerene na stvaranje „Velike Srbije“, odnosno da je Srbija htela da uveća teritoriju – kaže Tapušković.

Na jednom od suđenja kojim je prisustvovao ovaj advokat tvrdilo se i da je srpski jezik nastao iz bosančice.

Tribunal sudi i srpskoj istoriji | Društvo | Novosti.rs.