OD INDIJE DO AMERIKEZBOG diplomatske službe roditelja, dr Biljana Obradović je odrastala u Grčkoj i Indiji. U Ameriku se, kaže, preselila u vreme kada se u Jugoslaviji još živelo dobro, ali je već počelo da se oseća da mnogo toga ne valja u sistemu. Ta crna slutnja i unutrašnji nemir odveo ju je u Ričmond, u Virdžiniju, na Komonvelt univerzitet, gde je magistrirala kreativno pisanje, poeziju, a potom 1991. u Linkoln, na Univerzitet Nebraska gde je doktorirala i dobila prvo zaposlenje kao univerzitetski profesor. Živela je i u Ajovi, i od 1996. njen dom je u Nju Orleansu.
…
STIHOVI 65 savremenih srpskih pesnika uskoro će se naći pred američkim čitaocima, u izboru i prevodu dr Biljane Obradović, profesora kreativnog pisanja na Univerzitetu Gzejvijer u Luizijani, i dr Dubravke Đurić, profesora iz Beograda. Na neki način, reč je o logičnom nastavku onoga što je svojevremeno uradio Čarls Simić, kada je u SAD predstavio pesme Branka Miljkovića, Vaska Pope, Stevana Raičkovića, Ljubomira Simovića, jer nova zbirka donosi stihove njihovih „naslednika“- Vujice Rešin Tucića, Ljiljane Đurđić, Slobodana Zubanovića, Duška Novakovića, Radmile Lazić, Novice Tadića, Vladimira Kopicla, Nine Živančević, Zvonka Karanovića, Nenada Miloševića, Ane Ristović, Maje Solar…
Do sada je dr Biljana Obradović, koja je u Ameriku otišla 1988. godine posle završenog Filološkog fakulteta u Beogradu, prevela oko 50 pesama, srpskih, ali i američkih pesnika na oba jezika. Između ostalih, na naš jezik prevela je stihove čuvenog američkog pesnika Stenlija Kunica, Patriše de Reševilc (ćerke Ezre Paunda), Brusa Vajgla, kao i poeziju svog supruga Džona Gerija.
– Od poezije se ni u Americi, ni u Srbiji ne može živeti – kaže za „Novosti“ dr Biljana Obradović, koja i sama piše i objavljuje stihove. – Pesništvo je stvar duše i promišljanja života i naravno ono je duševna nagrada. Ostalo se stiče napornim radom.
Već za prvu zbirku Frozen Embraces („Zamrznuti zagrljaji“), objavljenu 1997, dobila je nagradu „Rastko Petrović“, a godinu dana potom knjiga je proglašena za najbolju u konkureniciji dela naših pesnika koji stvaraju u dijaspori. Druga knjiga stihova Le riche monde („Bogati svet“) uvrštena je i u zbirku Three Poets in Ne Orelans („Tri pesnika u Nju Orleansu“), a potom je izašlo delo Little Disruptions („Mali poremećaji“)…
Pesme su joj narativne, gotovo pripovedačke i reklo bi se potpuno „američke“. Nabijene su svakodnevicom.
– Poštujem Ameriku, ali joj oštro zameram što ona ne poštuje mali narod iz kog dolazim – objašnjava nam. – Piše i ispovednu poeziju. Dotičem se i erotike, onako ženski, u naznakama. Teme su raznorodne. Osim kada je u pitanju moja najdublja intima, trudim se da jasno i glasno govorim o onom što hoću.
U poslednjoj zbirci „Inkognito“ ona „polemiše sa stanodavcem“, opisuje susret u perionici veša, raspravlja o američkoj gostoljubivosti prema strancima. Pesničko polje kojim luta je široko i kao da nema granica. Sve može biti tema i pesma.
– Verujem da srpskom čitaocu moji stihovi deluju „američki“ – objašnjava naša sagovornica. – Učila sam pisanje sa vrsnim američkim pesnicima kao što su Dejv Smit, Margaret Gibson, Greg Kuzma, Marša Sautvik, i Tek Kuzer. Može se reći da smo iz istog šinjela.
Kao profesora kreativnog pisanja na Univerzitetu Gzejvijer u Luizijani i ona sada podučava neke buduće pesnike i pisce:
– Zanimljivo je i nadahnjujuće predavati kreativno pisanje. To je predmet koji se uči u radionicama, kroz interakciju studenata i profesora, tokom koje se stvara i skoro intiman odnos, a sve je u službi umetnosti i učenja zanata – priča nam dr Biljana Obradović.
OBILAŽENjE MRTVIH U NjU ORLEANSUPotomci izbeljuju nadgrobne spomenike svojih voljenih predaka uklanjajući mahovinu koja je prekrila kamen.Podebljavaju imena belom bojom. Misle da će tako prekinuti iščezavanje, zaustaviti neumitno padanje u zaborav. Sami za sebe ne žele takvu brigu, nekoliko stopa izraslu travu koja se uklanja samo uoči Dana svih svetih, ili pre ponovnog otvaranja grobnice radi sahranjivanja nekog od najbližih. Dan posle Dana svih svetih groblje pored Magnolija projekta budi se sa cvećem jarkih boja, koje odskače od tamnih boja nadgrobnih vaza,iako nisu svi rođaci posećeni prethodnog dana. Možda su se njihovi voljeni odselili, negde daleko, najdalje što su avioni mogli da ih odnesu, na drugi kontinent. Kao i ja, i oni obilaze neko strano groblje sa željom da korov prestane da raste, i prekriva njihove živote, njihove uspomene.
(Iz zbirke „Inkognito“, prevod sa engleskog Tatjana Stefanović i autorka)
ВЕЛИКА ХРОНИКА РАЗОБЛИЧАВАЊА 