Из разговора са Елком Њаголовом бугарским песником, романописцем председником Академије словенских књижевности и уметности, и једним од оснивача угледног Међународног фестивала поезије „Словенски загрљај” који се крајем маја, сваке године, одржава у Варни.
…
Отворено говорите о свом личном животу, о својим осећањима, својим жељама?
Зато што сам песник, а не глумац. Глумац обично изражава туђа осећања и мисли… О чему би песник говорио, ако не о својој души?! Једна наша песникиња, која је недавно напустила овај свет, рекла је да је поезија дисекција – боли, али сечеш. С том разликом: што сечеш самог себе… Тако мислим и ја: песник треба да буде откривен пред народом, чак и онда кад је то за њега веома непријатно. Лицемерје има друге гласноговорнике – тамо главне улоге играју политичари.
На исти начин, храбро, критички, без длаке на језику, говорите и о политичким приликама, нашој свакодневици?
А шта би требало – да не говорим? Толико се лажи нагомилало у овом свету – лажи и непрекидног и прљавог ћутања… Угрожене су све вредности цивилизације. Једна позната прекоокеанска земља присвојила је себи за право да дели правду, обара и „бира” владе, покреће ратове, отима туђа блага, изазива библијске конфликте, сукобљава браћу и да све то назива демократијом. Где згазе њени наоружани изасланици, трава више не ниче. Надам се да ће се Европа најзад опаметити, јер јој не приличи улога вазала, јер је Европа са старом културом и историјом, с мудрошћу стицаном вековима. Европски лидери, уколико их има, не смеју да допусте поделу између Истока и Запада. То је као да одсечеш руку неком човеку – леву или десну, исто боли! А садашња догађања поводом обележавања 70-годишњице победе над фашизмом су срамна! Зар је тако брзо изгажена и окрвављена Европа заборавила фашистичку кугу!? А милиони жртава? Жртве Русије, која је у ствари верна миру на континенту? Сматрам да је ова годишњица тест за цивилизованост и част.
Свет посматрате космополитски – као јединствену заједницу. Да ли је то данас реално, или је реч само о песничкој жељи?
Не знам колико је то реално. Али знам да може да буде. И то није сањарење песника, већ здраво промишљање, које произилази из оног кратког „Бог је љубав”! Достојевски је још говорио – свељудскост и свељубав. То није тешко постићи, ако тражимо сличности, а не разлике међу нама.
Извор Политика /
ДЕМОКРАТИЈА 