Ознаке

Две песме руског песника Владимира Кормана* – препев Владимира Јагличића

____________________________________________________________

једна од могућих локација за Музеј Заветина под ведрим небом, мишљеновац, звижд, с-и србија, лето 2013 (снимак иван лукић)

једна од могућих локација за Музеј Заветина под ведрим небом, мишљеновац, звижд, с-и србија, лето 2013 (снимак иван лукић)

Дужина и краткоћа

Један велики мудрац, риматор, критизер овејан,
сигуран у себе – звонце поруге које на друге утиче,
хвали од стопа – октаву, осам стихова уплиће,
а међ формама грешку сматра важнијом помена.

И тако је и клепао, срећни бонвиван,
радујући своје квочке и голупчиће,
стихиће за штампу слагао – пирсинге на пупчиће,
и прсио се, притом, ко нимбусом осијан.

А за мене су, каткад, и епопеје кратке,
стихови једног реда – предуге дају слике,
нису цвоњак, не бисер, и не блиц електрике.

Понесу исповест душе, и молитве, и гатке,
и треба здравог смисла за мистичне остатке,
и мирис свежих ружа – но и капља бунике.
Преводиоци

Када је творио Господ склоп Адамовог тела
од глине он одлучи да га у живот буди.
Глина – није ни метал, ни кристал, ал је хтела
човека јер огањ с неба Бог му пирну у груди.
Почелом тај дан поста свих почела.

Јасно, не иде то од твари просте
коју користи пећарева рука.
До првозданог бића једино тајна доспе.
Неважно: запремина, тежина, обим струка,
али је важно вајати у Москви.

Схвативши идеал, подражавалац-манириста
одлучи да начини од сребра статуету,
делиће скупи па их исполира – све блиста,
снабде их конопима, као марионету –
није тражио хвалу, душа чиста.

Следећи вајар узе такође метал, силом
сви га ко глину или чернозем,
утрља зрнца просејана и умота га свилом,
Адаму стави и Мамбринов шлем.
Ал, авај! Живот лутки не удахну, сивилом.

Он не оживе главе металне испод капа.
Јер – метал није глина, срж се ту друкча спаја.
За кретање – нит треба што с кретњом се поклапа,
а чудо – да запева, као дар из Валдаја.
Где је у глини – радост, у металу је – вапај.

Родни језик је гутљај озона посред груди,
за песнике твар живља од свих материја света.
Туђ језик, тежак као жива, ћути,
умртвљава сву пређу преведеног сонета,
а врх је уметности – живот му удахнути.

Уметност није занат – већ оно што узлеће.
У њој простора нема за боје животу несклоне.
Она је – ко шум весла што се креће.
Не треба сапињати огња врцаве плесове.
Пегаза узда никуд довести никад неће.

исто то, иста локација, лето 2013. Поглед из воћњака наше пок. мајке наталије (1932-2002)

исто то, иста локација, лето 2013. Поглед из воћњака наше пок. мајке наталије (1932-2002)

________

* Видети још Корманових песама у препеву Владимира Јагличића: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/prevodiocivladimirkorman1932-

Видети и био-библиографску белешку о песнику Корману: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/11/26/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-1932/

Видети: преводе са енглеског и других језика (рачунајући и са српског) : http://www.poezia.ru/user.php?uname=kormanvm

напукла ограда прекопута, мишљеновац, лето 2013. снимак иван лукић

напукла ограда прекопута, мишљеновац, лето 2013. снимак иван лукић

___ Из последњих Корманових писама:

Дорогой Мирослав !   Порадовался вместе с Вами, узнав, что Ваш роман переведён и будет издан на немецком языке. Это приятное и заслуженное Вами событие.  Сам перевожу сейчас стихи Роберта Фроста с английского и стихи Владимира Ягличича с сербского. Владимир – в ответ – любезно переводит на сербский мои русские стихи. В дальнейшем надеюсь, что продолжу перевод сербских стихов: Ваших, Александра Лукича и других.
Никакой прозы, ни немецкой, ни французской, ни английской и т.д. я никогда не переводил. Только стихи. Ни с какким издательством нигде у меня связи нет. Всё, что я пишу сам или перевожу, я немедленно публикую в Интернете.  Кое-что из моих переводов перепечатывалось в книгах, изданных в Москве. Но хлопотал об этом мой друг, тоже поэт и переводчик, не я сам.  Когда-то я издавал свои небольшие сборники стихов в России за свой счёт, но с возрастом такая возможность у меня иссякла.  Так что я могу быть полезен впредь только переводя стихи. При этом мне нужно всерьёз взяться за изучение сербского. (Что я – с Вашей большой помощью – сейчас и делаю). Должен сказать, что знакомство с сербской литературой доставляет мне большое удовольствие. Я и раньше был поклонникоми почитателем Нушича.
Ещё раз приветствую и поздравляю Вас с наступившим Новым Годом и Вашим новым литературным успехом.
Здоровья Вам, бодрости и успешного продолжения Вашей громадной литературной, научной и организаторской и издательской работы. – Владимир Корман