Две песме руског песника Владимира Кормана* – препев Владимира Јагличића
____________________________________________________________
Дужина и краткоћа
Један велики мудрац, риматор, критизер овејан,
сигуран у себе – звонце поруге које на друге утиче,
хвали од стопа – октаву, осам стихова уплиће,
а међ формама грешку сматра важнијом помена.
И тако је и клепао, срећни бонвиван,
радујући своје квочке и голупчиће,
стихиће за штампу слагао – пирсинге на пупчиће,
и прсио се, притом, ко нимбусом осијан.
А за мене су, каткад, и епопеје кратке,
стихови једног реда – предуге дају слике,
нису цвоњак, не бисер, и не блиц електрике.
Понесу исповест душе, и молитве, и гатке,
и треба здравог смисла за мистичне остатке,
и мирис свежих ружа – но и капља бунике.
Преводиоци
Када је творио Господ склоп Адамовог тела
од глине он одлучи да га у живот буди.
Глина – није ни метал, ни кристал, ал је хтела
човека јер огањ с неба Бог му пирну у груди.
Почелом тај дан поста свих почела.
Јасно, не иде то од твари просте
коју користи пећарева рука.
До првозданог бића једино тајна доспе.
Неважно: запремина, тежина, обим струка,
али је важно вајати у Москви.
Схвативши идеал, подражавалац-манириста
одлучи да начини од сребра статуету,
делиће скупи па их исполира – све блиста,
снабде их конопима, као марионету –
није тражио хвалу, душа чиста.
Следећи вајар узе такође метал, силом
сви га ко глину или чернозем,
утрља зрнца просејана и умота га свилом,
Адаму стави и Мамбринов шлем.
Ал, авај! Живот лутки не удахну, сивилом.
Он не оживе главе металне испод капа.
Јер – метал није глина, срж се ту друкча спаја.
За кретање – нит треба што с кретњом се поклапа,
а чудо – да запева, као дар из Валдаја.
Где је у глини – радост, у металу је – вапај.
Родни језик је гутљај озона посред груди,
за песнике твар живља од свих материја света.
Туђ језик, тежак као жива, ћути,
умртвљава сву пређу преведеног сонета,
а врх је уметности – живот му удахнути.
Уметност није занат – већ оно што узлеће.
У њој простора нема за боје животу несклоне.
Она је – ко шум весла што се креће.
Не треба сапињати огња врцаве плесове.
Пегаза узда никуд довести никад неће.
________
* Видети још Корманових песама у препеву Владимира Јагличића: https://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/ruska-poezija/prevodiocivladimirkorman1932-
Видети и био-библиографску белешку о песнику Корману: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2013/11/26/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%87%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%88-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD-1932/
Видети: преводе са енглеског и других језика (рачунајући и са српског) : http://www.poezia.ru/user.php?uname=kormanvm
___ Из последњих Корманових писама:
Дорогой Мирослав ! Порадовался вместе с Вами, узнав, что Ваш роман переведён и будет издан на немецком языке. Это приятное и заслуженное Вами событие. Сам перевожу сейчас стихи Роберта Фроста с английского и стихи Владимира Ягличича с сербского. Владимир – в ответ – любезно переводит на сербский мои русские стихи. В дальнейшем надеюсь, что продолжу перевод сербских стихов: Ваших, Александра Лукича и других.
Никакой прозы, ни немецкой, ни французской, ни английской и т.д. я никогда не переводил. Только стихи. Ни с какким издательством нигде у меня связи нет. Всё, что я пишу сам или перевожу, я немедленно публикую в Интернете. Кое-что из моих переводов перепечатывалось в книгах, изданных в Москве. Но хлопотал об этом мой друг, тоже поэт и переводчик, не я сам. Когда-то я издавал свои небольшие сборники стихов в России за свой счёт, но с возрастом такая возможность у меня иссякла. Так что я могу быть полезен впредь только переводя стихи. При этом мне нужно всерьёз взяться за изучение сербского. (Что я – с Вашей большой помощью – сейчас и делаю). Должен сказать, что знакомство с сербской литературой доставляет мне большое удовольствие. Я и раньше был поклонникоми почитателем Нушича.
Ещё раз приветствую и поздравляю Вас с наступившим Новым Годом и Вашим новым литературным успехом.
Здоровья Вам, бодрости и успешного продолжения Вашей громадной литературной, научной и организаторской и издательской работы. – Владимир Корман
ВЕЛИКА ХРОНИКА РАЗОБЛИЧАВАЊА 